 Šarplaninski ovčarski pas je jugoslovenski pas koji se gaji od davnina u svim jugoistočnim planinskim područjima Jugoslavije. Najbrojniji bio je na podrucju Šarplanine, po kojoj i nosi ime, a sada se gaji u čitavoj Jugoslaviji. Ova rasa je registrovana kod FCI 1939. godine pod brojem 41 i imenom Ilirski ovčar. Godine 1957. na predlog JKS, FCI je usvojio izmenu imena Ilirski ovčar u Jugoslovenski ovčarski pas - ŠARPLANINAC. Poreklo šarplaninca može se samo nagađati. Verovatno je u jednom ili više navrata u migracijama naroda iz Azije došao u Evropu i na Balkansko poluostrvo, zajedno sa stokom koju su ti narodi gonili. Zadržao se u osnovnom tipu samo u onim područjima, gde je ovčasrtvo ekstenzivnog tipa još uvek zastupljeno u velikoj meri i gde ovaj pas još i danas služi kao ovčar i branilac stada od divljih zveri. |
Šarplaninac je jedna od najstarijih autohtonih rasa u svetu. Pripada grupi pastirskih pasa koji potiču od molosa. Današnji Šarplaninac je posledica prirodne selekcije u zatvorenoj sredini, vekovima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Surova priroda ga je napravila čvrstim, grubim, borbenim, odličnim čuvarom koji ne beži ni pred čoporom vukova, ni pred medvedom. Ima samo jednog gospodara, a i taj nije pravi gospodar već saborac. |
| Šarplaninac je pas koji bez greške obavlja svoj deo posla u čuvanju stada i imovine svog gospodara. Visok stepen inteligencije mu omogućava da bude samostalan. Početkom uzgoja ovih pasa u urbanoj sredini, stvoren je pas koji se u određenoj meri razlikuje od izvornih pasa po građi i boji. Izvorni pas je viši od urbanog, najčešće je nadgrađen, nešto kraće, ali i gušće i grublje dlake, otvorenijih uglova zadnjih nogu. Dosta je pokretljiviji od svog urbanog brata. Na Šarplanini se mogu susresti psi svih boja sa maskom ili bez, od gotovo bele, preko boje meda, pšenice, svih nijansi žute ili sive do tamne, gotovo crne boje. Odgajivači u gradovima forsiraju pse sive boje, svetlije ili tamnije. |
Šarplaninac je izuzetno uravnotežen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi odbranio svoga gospodara ili ono što mu je povereno na čuvanje čak i po cenu života. Šarplaninac je čuvar po instinktu, nije mu potrebna nikakva dresura. Ono što jednom nauči pamti celog života. Štene je potrebno početi vaspitavati u startu, zato što se tada napravljene greške jako teško ispravljaju, a loše navike teško iskorenjuju. Šarplaninac je skroman pas u pogledu ishrane - jede malo u poređenju sa svojom veličinom. |
|
